Друштвене игре су биле спас за децу када је време било лоше и није дозвољавало да се играју напољу. Једна од најстаријих друштвених игара је шах. Деде и очеви су се трудили да науче правила ове игре своје потомке, нарочито мушке. Карте су једна од најзаступљенијих друштвених игара. Постоје многе игре са картама, а неке од њих су таблић, реми, пасијанс, покер, мау-мау, магарца, ајнц и друге.

Још једна од старих друштвених игара која су деца волела је домино. Од почетка XX века из иностранства нам долазе и друге друштвене игре: Човече, не љути се, Ризико, Монопол, Томбола, Јамб и Мица.

Лети би деца на улицама града возила бицикле, ролшуле и тротинете, док би се зими санкали на џаковима, санкама, возили бобове и сличуге.

Да би задовољили своје потребе за игром на отвореном простору играли су се: јурке, жмурке, купе, клис-пале, кликера и крајцаре.

Јурке

Спадају у ред најзаступљенијих игара. Играју се подједнако, како на отвореном, тако и у затвореном простору, у великом броју варијанти. Број учесника у оваквим играма је не ограничен. Подједнако се могу играти и девојчице и дечаци. Старосног ограничења нема, те учествују од најмлађег до најстаријег детета.

Слепи миш је једна је од старијих игара. Обично се игра у затвореном простору. Број играча није ограничен, а пропозиције налажу да се једном од учесника марамом повежу очи. Он, руководећи се само звуком, гласовима и буком, коју праве остали учесници, покуша да ухвати неког од осталих играча. Пође ли му то за руком, онда се ухваћеном вежу очи, те он заузме његово место и настави са потрагом. Основни оквир игре задржао се до данашњих дана. Само се оригиналан назив изгубио. Данас се она зове Ћорава бака.

Шуга је још једна верзија јурке. Игра се најчешће на отвореном простору, пољима и ливадама, док је сам принцип игре исти. Бежање је ограничено на договорени простор. Једно од деце се одреди да буде шуга и његов је задатак да јури друге и додирне неког од њих. Кад то учини каже: „Шуга“. Дотакнуто дете преузима његову улогу и наставља потеру за другом децом. И тако док се не уморе.

Жмурке је свакако једна од најзаступљенијих игара овог типа. Игра се најчешће на отвореном простору, улици и дворишту, али неретко и по становима и кућама. Једно дете се одреди да жмури, односно постави се окренуто ка дрвету или зиду и броји до договореног броја, након чега креће у потрагу за осталом децом. За то време остали играчи покушавају да се сакрију тако да не буду пронађени од стране трагача, јер прво пронађено дете преузима његову улогу. Свако ко успе да заобиђе трагача, те дође и пријави се на његово почетно место, избегава да у следећој рунди буде жмурач.