Културно-историјски комплекс у Бранковини

Бранковина

Инфо

Само 11 километара од Ваљева, крај пута за Шабац, знаменито место Бранковина , по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама јединствена је просторна, културна и историјска целина. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази током XВИИИ века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. После његовог погубљења 1804. године, војском у овом крају командовао је војвода Јаков Ненадовић а дипломатију устаника водио Прота Матеја. Они и сви Ненадовићи, до књижевника и путописца чика Љубе, почивају уз бранковинску цркву. У другом делу сеновите порте је хумка Десанке Максимовић, која је овде прва слова срицала.

Црква Светих Арханђела, задужбина Проте Матеје, подигнута је 1830. Благодарећи сачуваним богослужбеним књигама, уметничким предметима и историјским документима и обогаћена прилозима током XИX века, садашња ризница цркве чува крст реликвијар из X века, Хаџи Рувимов дуборезни крст, Велико јеванђеље које је Прота донео као поклон руског цара, ручни крст Протин, иконе Св. Арханђела Михаила, Св. Јована и Св. Николе, старе књиге Антологион, Псалтир, Требник, Минеј…

Симболичну везу између духовности и традиције у порти бранковинске цркве чини пет сачуваних собрашица. То су добри примери народног неимарства начињени да се у дане црквених празника и сабора породице окупљају, обедују или склоне од непогоде.

Други део ове јединствене целине, складно уклопљен у крајолик, чини двориште двеју школа. Старија, као прва државна школа, начињена је 1836. године и носи име ”Протина” У њој је, поводом 180е годишњице Првог српског устанка постављена музејска изложба о развоју школства и просвете у то време. Реконструисана је школска зборница, учионица са рукописним књигама, уџбеницима и училима, као и експериментална музејска радионица „Учионица кроз векове”..

Новија школска зграда у ко¬јој је учитељ био Десанкин отац Михајло Максимовић а прва слова учила будућа велика песникиња, подигнута је 1995. Са пуно разлога носи назив ”Десанкина школа” јер се ту налази стална изложбена поставка о животном и књижевном путу Десанке.

Поред старих школа налази се и мала зграда школске писарнице као и вајат Ненадовића у којем је 1826. рођен Протин син Љуба Ненадовић.
Посетите сајт www.brankovina.rs

Фото галерија

Видео


Стара школа у Бранковини

Инфо

Стара, прва државна школа у Бранковини, сазидана је према подацима из школског летописа 1836. године. У традицији се Стара школа назива “Протина“ вероватно због његових заслуга у ширењу писмености и образовања, мада придев “Протина“ у ствари пристаје приватној школи коју је у свом дому основао Прота Матеја 1830. године. Када је 1894. године отворена Нова школа у истом дворишту, стара је постала учитељски стан.

Поводом обележавања сто осамдесет година од Првог српског устанка, 1894. године у Старој школи била је постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Нова, стална поставка, отворена је у октобру  2020. године.

Експозиција полази од историјата школства и просвете у Србији у периоду од 1800. до 1878. обухватајући оснивање Велике школе у Београду 1808.године. Простор некадашње школске зборнице употпуњен је новим експонатима из Педагошког музеја у Београду попут прибора и материјала за писање  коришћених у настави 19.века,  првих званичних школских уџбеника, бројних литерарних и педагошких часописа као и училима за наставу земљописа. Такође посетиоци ће моћи да чују и одломке из мемоара Проте Матеје из времена када је он био ђак.

Посебан акценат стављен је на историјат саме Старе школе, приказан у њеном ходнику, односно раздобље од њене градње 1836. до изградње Нове-Десанкине школе 1894. године.  Панои садрже фотографије и архивалије из збирки Педагошког и Народног музеја Ваљево, а  у витринама су документа из Архива Србије.

Куриозитет поставке је реконструисана и конзерваторски заштићена учионица из 19. века са оригиналаним  школским намештајем, допуњена наставним средствима за предмете ботанике, зоологије и математике као и са неколико савремених ефеката попут школског звона-клепетуше, чији  се звук  чује приликом уласка у просторију. Ту је и огледна учионица, намењена реализацији различитих едукативних програмских активности, употпуњена предметима из етнолошке збирке Народног музеја Ваљево.

Посетите сајт www.brankovina.rs

Фото галерија

Видео


Нова поставка куће Ненадовића

Инфо

 

Фото галерија

Видео


Нова ''Десанкина'' школа

Инфо

Десанка Максимовић ( 1898−1993 ) песник, члан Српске академије наука и уметности, властелинка поезије, како су је сами песници називали, обележила је нашу и светску лирику  XX века. Њена специфична, мисионарска поезија, блиска свима, без обзира на порекло и ниво образовања ипак се најприснијом чини завичају−Рабровици, где је рођена, Бранковини, као најважнијој, њеном првом и сталном песничком надахнућу и вечном уточишту, али и Ваљеву у чијој је Гимназији примећен овај редак таленат.

 Иако је већ било успешних покушаја да се живот и дело песникиње музеолошки валоризују, у последње две деценије, наглашенија је потреба за новим приступом, тј.савременим типом презентације како би, пре свега, Десанкина школа добила садржаје који би одговорили високим захтевима струке, а у исто време оплеменили споменичке вредности Бранковине.

Сталана поставка  О Десанки пером и сликом  заснива се на предметима који се чувају у Народном музеју Ваљево као посебна историјско-меморијална збирка, а чине је три целине: материјал који је сама песникиња поклонила, предмети које је уступила за излагање породица Петровић−Милакара и фото материјал који је поклонио музеју Драгиша Меденица, пратећи деценијама њен боравак у родном крају  и другим местима.

Презентовали смо Десанкин животни и песнички пут, али завирили и у приватност њене радне собе−лирске оазе где је настајало грандиозно поетско дело, подаривши посетиоцима ентеријер са оригиналним предметима. Поезија је била животни мото Десанке Максимовић, те је и нама основна нит око које тече музеолошка прича. Определивши се за скуп различитих видова презентације, ни једног тренутка нисмо одступили од њене поезије, јер је она суштина њеног бића-лира срца, основа и покретач јединственог креативног успона и ванвременска вредност.

Онда, када простор Десанкине школе у Бранковини буде у целини посвећен презентацији, посетиоци ће моћи да поред изложбе бројних награда за стваралаштво у Сали за програме , виде и постхумне дарове који сведоче о непролазном делу које и код нас и у иностранству и даље живи, иницирајући многа књижевна и уметничка догађања.

Школа из 1984. године, где је Десанка Максимовић провела рано детињство, где је учила, становала у учитељском очевом стану са породицом, где је живела, место коме је посветила најлепше стихове, где је и сахрањена, има све услове (имајући у виду вредност и слојевитост поменуте збирке) да постане меморијални музеј који чува експонате за будућност…

Фото галерија

Видео