Годишњи циклуси, природне појаве и привређивање чврсто су повезани, и у свести
наших предака стварали су слике о натприродним бићима и појавама. Циклична понављања
ових појава и веровања везаних за њих, временом су створили обичаје препознатљиве за неки
крај. У њима учествују представници заједнице користећи различите реквизите, поштујући
одређена правила понашања, а не ретко они се и прерушавају у нека друга бића. Временом ови
обичаји календар својих дешавања везују за хришћанске празнике, а истраживачи народне
религије их називају годишњим обичајима. Они су се обнављали у унапред одређеном термину
и у правилним временским размацима. Та периодичност ритуала имала је, без сумње, један
општи циљ: њима се, наиме, обнављао утицај људи на онострано и тако постајао непрекидан.
Према народном календару година се делила на зимско и летње полугође. Сваки од ових
циклуса имао је упечатљиве обичаје и ритуале везане за њих. Временом, настала је јака веза
између старе, народне религије и хришћанске традиције, па се и ова полугођа називају
митровско и ђурђевско.
Многи од ових обичаја у прошлости су били широко распрострањени и део су наслеђа
не само српског и словенског, него и других народа. О њима сазнајемо на основу литературе и
музејске грађе. Управо ова два извора чине окосницу и наше музејске презентације о
традиционалним обичајима у којима су присутне маске, маскирања и магијске обредне
поворке.
Промене у начину привређивања, друштвене и историјске, а пре свега идеолошке
околности, утицали су да многи обичаји на нашим просторима од средине 20. века губе на
значају, нестају и мењају своју примарну функцију. За овај сегмент музејске презентације од
великог значаја су истраживања која су рађена у последње две деценије, као и чланци у
писаним и електронским медијима. Од непроцењиве вредности су активности локалних
заједница, њихових институција културе (музеји, домови културе, културно уметничка
друштва), црквених општина и појединаца који су се ангажовали на обнављању и/или
стварању традиције. Неки од њих су били наши непосредни сарадници као казивачи, а неки су
нам уступили материјал за нашу музејску презентацију.
Ова музејска прича представља обичаје годишњег и животног циклуса у којима се
користе маске и маскирање у традиционалној и/или оживљеној форми обичаја у различитим
крајевима Србије.