Игре са лоптом

Лопта је једна од најчешћих и најпопуларнијих реквизита за игру. Некада је прављена од крпа увезаних канапом или од говеђе длаке сакупљане на пролеће, када се говеда лињају. Названа је Крпењача и била је тек толика да стане у шаку. Једна од старијих забележених игара са лоптом била је Шуљага.

Шуљага У овој игри учествују две групе играча са подједнаким бројем у свакој. Терен је био кружног облика обележен разним доступним предметима, деловима гардеробе, обућом, капама. Једна група играча ушла би у обележен, кружни простор, док би се друга налазила са спољне стране распоређена око кружнице. Лопта би се налазила у њиховом поседу. Играч из ове екипе би ставио лопту у шаку и сакрио би у недра или под пазух. Његови саиграчи заузимају исти положај руке, тако да противнички играчи не могу прозрети код кога се лопта налази. Како је циљ био да се лоптом погоди неки од играча унутар круга, сви ван круга замахивали су рукама и нападали као да је крпењача у њих, те ометали и збуњивали противнике, да би одабрани из групе имао веће шансе за погодак. Уколико би промашио супарничког играча, аутоматски би се екипе замениле. Они из круга ушли би у спољашње коло и обрнуто. Уколико би погодио играча унутар круга, сви ван круга разбежали би се од обода терена, али би и даље остали у домету лопте. Погођени је гађао лоптом неког од спољних играча. Ако би погодио, остаје у игри, док је погођени напушта. Уколико би пак промашио, играч ван круга поново би могао гађати и тако из игре истерати редом супарничке играче. Победила је она екипа која би прва избацила све противничке играче.

Технолошки напредак и индустријска производња учинили су да лопте почињу масовно да се производе, и то различитих величина и намена, од дечијих за игру па до специјално дизајнираних и израђених за различите спортове и специфичне услове. Крпењача је замењена лоптама од коже, касније гуме, док се данас користе и нови, савремени, високо квалитетни материјали.

Од популарних игара са лоптом новијег датума свакако терба поменути још и игре као што су Између две ватре, Коцкице, Викторија…

Драгана Лазаревић Илић са другарима,
шездесете године XX века, Ваљево

Између две ватре Терен за ову игру је правоугаоног или квадратног облика, подељен по средини, тако да свака екипа заузме по једну половину. Деца се поделе у две екипе са подједнаким бројем играча. Свака екипа може слободно да се креће у свом пољу и има по једног делегата, који стоји на врху свог поља са задатком да лоптом гађа играче противничког тима. Играч погођен лоптом дужан је да напусти игру. Уколико играч успе да ухвати лопту три пута, тада екипа по свом избору може да врати једног учесника који је претходно избачен. Ако се догоди да неко приликом хватања лопте исту испусти, такође мора напустити игру. Када сви чланови једног тима буду погођени, у поље улази и њихов делегат кога сад гађају играчи противничке екипе. Игра је завршена оног тренутка када и он буде погођен.

Јулија Јефтић, 1954. године