Према схватању цркве, али и народног предања, Васкрс је највећи хришћански празник који слави Христово васкрсење. То је  пролећни,  покретних празник који увек пада у прву недељу после пуног месеца иза пролеће нарвнодневице. Као и код других празника и у прослављању Васкрса преплићу се црквено учење и народно предање.

Васкрсу претходи Васкршњи, Часни или Велики пост који траје седам седмица, а свака од њих има и одређено име (чиста, пачиста,крступоклона,средопосна, глува, цветна и велика). Реч  је дакле, о најдужем и најстрожем посту. Пост се завршава Великом недељом у којој су се „остављали“ многи послови и почињале припреме за празник. Најважнији посао је шарање и фарбање јаја или како се у народу говорило „масте се јаја“, па је то и најважнији обичај који се везује за овај празник. Домаћица је приликом фарбања намењивала јаје за кућу и оно се звало „чуваркућа“ али и за чланове пореодице. Јаја су се поклањала, размењивала и са њима су се укућани туцали. У многим народима се верује да је јаје симбол живота.  Бојење јаја у црвену боју још више  повећава његову симболику новог живота и радости. Зато се у нашем народу са црвеним васкршњим јајетом трљају образи деци да би били здрави или су се укућани умивали водим у којој је „преноћило“ васкршње јаје. Ова симболика јајета везана је и за агреарне обичаје и зато се у неким крајевима црвено јаје заоравало у прву бразду или закопавало у башту.

Празник Христовог васкрсења и буђења природе народ је прослављао свечано и весело. Одлазило се у цркву, а онда се празновање настављало у кући. Празнична трпеза је била разнолика од краја до краја, али прва мрсна храна која се поједе, било је црвено васкршње јаје.  У неким крајевима су се месили о обредни хлебови и ускршња печеница.

Сви су се поздрављали са „Христос васкрсе-Ваистину васкрсе“.