Долазак Келта на територију Србије, који се подудара са временом Филипове владавине (359-336. г. пре нове ере), означава прави почетак робноновчане привреде међу варварским племенима Балкана. Иако постоје спорадични налази новца грчких градова из V века пре нове ере, сва новчана размена на овом простору пре Филиповог ковања била је малог обима. Дакле средином IV века старе ере, међу варварским племенима на тлу Србије јавља се потреба за новцем, а како још увек не познају технику ковања, они се окрећу југу и античкој Македонији. Филипове емисије су биле великог квантитета, тако да су могле да подмире потребе келтских, илирских и трачких племена на Балкану. У исто време његов златни и сребрни новац био је и изузетног квалитета, о чему сведоче зарези на новцу, а некад и сечење новчића на половине или четвртине, што значи да је вредност изражавана у тежини метала. Филипови златни статер и сребрна тетрадрахма су током IV и III века старе ере били опшете прихваћени међу варварима и дуго су се задржали у циркулацији. Крајем III и почетком II века, по узору на Филипову сребрну тетрадрахму, келтско племе Скордиска, али и дачка, трачка, а можда и илирска племена, почињу да кују сопствени новац. На аверсу овог новчића налази се представа брадатог Зевса, овенчаног ловоровим венцем, а на реверсу се налази коњаник који држи грану палме, као знак победе, и натпис ΦΙΛΙΠΠΟΥ. Ове имитације су у почетку биле сличне оригиналу, да би временом постајале јако стилизоване, тако да се каснија ковања веома удаљавају од првобитног новца. Варварска ковања се прекидају крајем старе ере и доласком Римљана на ове просторе, који доносе сопствени новац који ће у наредним вековима бити опште средство плаћања у целом Медитерану и већем делу Европе.

Сребрна тетрадрахма Филипа II из Народног музеја Ваљево