Изложба „ПЕТАР ЗАРИЋ / Стручно цртање и детаљисање / Oбрада дрвета / Унутрашња архитектура у дрвету“
Током рада на обнови Централне куле Старог сајмишта, Завод за заштиту споменика културе града Београда је ступио у контакт с потомцима Петра Зарића, у чијој богатој заоставштини је сачуван и албум с фотографијама које је Зарић лично снимио при уређењу ентеријера просторија Централног павиљона и Задужбине Николе Спасића у комплексу новоизграђеног Београдског сајма 1937. године.
Након 120 година од рођења и 50 година од смрти Петра Зарића, Завод за заштиту споменика културе града Београдавам представља оригиналне скице, пројекте и фотографије радова, комаде намештаја и друге елементе ентеријера на изложби под називом „Петар Зарић, Стручно цртање и детаљисање, Обрада дрвета, Унутрашња архитектура у дрвету“. Аутори изложбе и каталога су: Снежана Неговановић, Завод за заштиту споменика културе града Београда и Добрила Иванић Здравковић, унука Петра Зарића.
Изложба „Петар Зарић, Стручно цртање и детаљисање, Обрада дрвета, Унутрашња архитектура у дрвету“ представља изузетну личност обдарену многим способностима: одличног цртача, познаваоца стручне теоријске спреме, маштовитог креатора у дрвету који је до танчина познавао стилове, квалитет и ћуди дрвета и технологију обраде, проналазача и предавача на Академији примењену уметност. Уређивао је многе изложбене просторије наших сајмова у земљи и иностранству, креирао и израђивао намештај за разне потребе, за потребе Српске православне цркве радио иконостасе и црквени намештај, био је велики стручњак области ’Унутрашња архитектура у дрвету’.
Имајући у виду да је Европска комисија прогласила Европску годину вештина (EuropeanYearofSkills) која је званично отпочела 9. маја 2023. године и завршава се 8. маја 2024. године, стављајући тиме вештине у центар интересовања, с циљем промоције и улагања у образовање и обуке ради помоћи људима да се прилагоде потребама тржишта рада и технолошким променама, оваква изложба нуди низ идеја и решења развоју занатства и вештина за нове потребе данашњег тренутка. Истовремено, изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда о Петру Зарићу као сјајном ствараоцу, скреће пажњу на угрожено материјално и нематеријално занатско наслеђе (heritagecrafts), неопходно у целокупном очувању културне баштине, али и као могући подстицај за усавршавање појединаца управо у овим традиционалним облицима занатства и способности.
Петар Зарић (Ваљево 1902 – Београд 1972) завршио је нижу основну школу и реалну гимназију и уз то столарски занат у Ваљеву, а затим је у годинама између два рата наставио усавршавање на више стручних школа у иностранству (у Хајделбергу у Немачкој, у Храдец Кралову у Чехословачкој, у Нирнбергу у Немачкој и др). У Београду, Звечанска 12, направио је кућу и столарску радионицу под називом Уметнички столар Петар Зарић, у којој је стварао целог живота (Петар М. Зарић, мебл-архитекта и уметнички столар). У Школи за примењену уметност (Академија за примењену уметност), Петар Зарић почиње да ради 1947. године на Катедри за архитектуру и дизајн, као предавач стручних предмета – Стручно цртање и детаљисање и Технологија дрвета, до одласка у пензију 1965. године.
