MOSAIC IMAGE – лични универзум

изложба мозаика и колажа

Иван Павић и Оливера Гаврић Павић

Изложба представља радове два аутора који се изражавају у различитим ликовним медијима, али их највише повезује рад у техници мозаика. Заједничке изложбе мозаика Оливере Гаврић Павић и Ивана Павића започете су још у оквиру рада Уметничке групе Аметист, која се бавила популаризацијом мозаика у периоду од 2001. до 2014. године и која је у својим пројектима окупила и представила готово све уметнике-мозаичаре Србије, Црне Горе и Македоније тог временa. (У току 14 година трајања ове групе, на  њеним пројектима представило се преко 150 аутора.)

Затим је сарадња настављена у оквиру пројекта МОЗАИК ПРАКСИС (2016 – 2017.) који је на примеру дела три аутора разматрао све могућности мозаика као савременог начина изражавања. Тада је постављена једна основна класификација: мозаик-слика, мозаик-рељеф и мозаик-скулптура. Раним губитком трећег излагача, Драгана Васића, брачни пар Павић наставља са излагањем мозаика у оквиру новог пројекта MOSAIC IMAGE који је први пут представљен у Будви 2018. године. Изложба MOSAIC IMAGE је осмишљена да успостави основне тачке спајања мозаика са другим техникама сликарства, а такође и са вајарством и проширеним медијима, тзв. инсталацијама.

Након више одржаних изложби и реализације основне намере овог пројекта, нова изложба MOSAIC IMAGE – лични универзум, ставља акценат на појединачне ауторске приче, лични космос сваког од два аутора. Иако дубоко повезани лични уметнички светови Ивана Павића и Оливере Гаврић Павић имају специфичне разлике које долазе од њиховог различитог доживљаја света, личне филозофије и духовно-религијског става.

Лични универзум Ивана Павића гравитира филозофији и естетици Далеког истока, тако да не изненађује хладни и сведени колорит, статична, једноставна композиција, која је доведена до симбола, што и јесте основна намера аутора, да на најједноставнији начин пренесе језгровиту мисао, нешто попут хаику поезије. Његова дела као да описују ноћ, смирај дана, време за контемплацију. Осим самог месеца и понеке животињске представе која је опет симболичког значења, тама је прекрила живописност света и отворила могућност за виђење оностраног.

У потрази за својим личним свемиром, да не кажемо Светим гралом, Оливера Гаврић Павић не негира лепоту света, напротив, ужива у његовој разнобојности, топлини, динамици, у пуноћи проживљености са свим личним драмама од који се могу ткати најсуптилнији мозаички и цртачки записи.

Оба аутора се изражавају у готово свим класичним сликарским техникама, али су овде одабрани првенствено мозаици и колажи. Новонастали радови- колажи, осмишљени су управо за ову изложбу MOSAIC IMAGE – лични универзум, и у њима се на један слободан, непретенциозан начин приповеда сопствена естетско-филозофска, лична историја, посебно она која је везана за време проведено у стварању мозаика. Од 12 изложених колажа два рада су заједничко дело оба аутора и описују време проведено у јавним уметничким радионицама: једна у Великој Хочи 2004, у оквиру пројекта Арт Форум- Велика Хоча, а друга у оквиру изложбе Радионица снова Уметничке групе Аметист која се одржавала у Павиљону Цвијета Зузорић, у Београду, 2014. Остали колажи су појединачна ауторска дела. Колаж је одабран као техника која може да парира мозаику, односно обе технике баратају са елементима који се ређају по неком, датом редоследу. На сваком од колажа може се приметити једна или више репродукција мозаика. Ове, најчешће црно-беле, избледеле репродукције мозаика овде имају улогу једне тесере, једног елемента, као што у мозаицима има улогу један каменчић. Осим репродукција мозаика у неким радовима су присутне и репродукције слика и цртежа, а понегде и сами мањи цртежи, налепљени као елементи. Сваки од аутора има и један заштитни знак који прати све његове колаже: за Ивана Павића то је фигура даждевњака, преузета са једне његове уљане слике, а за Оливеру Г.П. то је птица, односно сребрна фибула у форми птице раширених крила, археолошки предмет из 5. века, пронађен у остроготској некрополи Сингидунума.

Изложбе мозаика од 2016. године прати и промоција књиге МОЗАИК У СРБИЈИ 1950-2015, у виду једног краћег, атрактивног предавања са фотопројекцијом. Књига је изашла из штампе уз помоћ Министарства културе и информисања 2015, а допуњена је 2020. новом, електронском публикацијом Савремени мозаик у Србији.

Током 2016-2017. одржана су бројна предавања под називом Преглед историје савременог мозаика у Србији, која су се мењала од града до града и стално допуњавала новим информацијама. У Будви је 2018. одржано посебно предавање Мајсторска радионица Мила Милуновића и њен утицај на развој савременог мозаика. Управо због обиља нових прикупљених података, 2020. је издата електронска публикација Савремени мозаик у Србији.

У 2023. направљено је предавање са фокусом на период Титове Југославије под називом Мозаици социјалистичке Југославије. Предавање садржи концизан историјски преглед савременог мозаика у СФРЈ са акцентом на недовољно проучена дела послератног ангажованог мозаика из тог времена. Осим дела инспирисаних народноослободилачком борбом, наводе се и велика монументална остварења из 60-тих и 70-тих. Публика се упознаје са мозаичким остварењима Мила Милуновића, Марија Прегеља, Ђорђа Андрејевића Куна, Маринка Бензона, Божидара Продановића, Младена Србиновића, Лазара Возаревића, Боже Илића, Еда Муртића, Милоша Бајића и многих других.