Најомиљени део дана у животу сваког детета је време посвећено игри. Деца се у току свог одрастања играју са различитим играчкама, на различите начине, а свака од њих утиче на њихов раст и развој. Оне су веома важне за интелектуални и физички развој детета. Игра представља слободну, спонтану и најважнију активност у одрастању сваког детета. У игри дете прерађује и проживљава оно што га мучи и радује. Можемо доста сазнати о његовом развоју кроз понашењу током игре. Кроз игру се упознаје, зближава, развија и ствара.
Играчке доприносе социјализацији деце. Оне омогућавају стицање основних знања о људима и друштвеним односима. Деца кроз игру развијају социјалну интелигенцију и социјализовано понашање.
Играчке омогућавају детету да маштају, испољавају емоције, размењују идеје, резонују, увиђају, решавају проблеме и тако развијају своју интелигенцију.
Сликајући и правећи омиљене моделе од разних материјала деца задовољавају потребу да изразе своја искуства и осећања. На тај начин играчке-материјали које користе (бојице, глина, пластелин, итд) при том доприносе развоју комуникације и стваралаштва код деце.
Велики значај игре и играчака је у изграђивању дечије личности и развијање њихове способности. Оне их припремају за низ функција које их очекују у животу. Несумњив је значај игре за правилан развој детета. Кроз игру дете учи, развија моторичке способности и остварује позитиван однос према себи и друштву.
Играчке
Током XIX века већина играчака су биле производ кућне радиности. Деца су уз помоћ родитеља, родбине и другара правила играчке од доступних материјала из свог окружења: крпице, дрвета, шишарки, жирева, теста, клипа кукуриза, блата, глине, вуне и платна. Деци су се играчке ретко куповале, углавном за празнике.
Баке и мајке су девојчице училе плетењу, ткању, везу, штрикању. Оне су своје вештине уз помоћ мајки или бака користиле да би од вуне плеле или правиле крпене лутке од остатака тканина, вуне, конца. Крпене лутке су се пуниле као јастуци: сламом, тканином и вуном, а лица су им обично исцртавале или везле. За косу им је послужила вуна. Лутке су се могле купити на вашарима и пијацама и биле су повољних цена. Средином XIX века у градским срединама девојчице су добијале лутке из иностранства, а могле су се купити и у продавницама мешовите робе. Увозне лутке су биле веома скупе, па је ретко ко могао да их приушти. Почетком XX века израдом лутака и намештаја за лутке почињу да се баве и столари. У градским срединама, код грнчара су се куповале глинене лутке и свирале.
Дечаци су правили своје играчке од глине и дрвета уз помоћ очева или другара. Од глине су правили пиштаљке и кликере, а од дрвета су правили лукове и стреле, праћке, чигре, ножеве, мачеве и друге играчке. Столари су правили дрвене коњиће, кола, возове, колица, авионе и аутомобиле од дрвета.
