Историјско меморијална збирка Десанке Максимовић, која се чува у Народном музеју Ваљево садржи 792 предмета, а у њеном саставу су : Фотографије, Разгледнице, Честитке , Рукописи, Архивалије, Плакати, Знамења, Уметничка заоставштина, Књиге , Фонд Драгише Меденице, Предмети уступљени за излагање од Десанкине породице. Фотографије илуструју животни пут Десанке Максимовићо, а приказани избор се односи на […]
Десанка Максимовић ( 1898−1993 ) песник, члан Српске академије наука и уметности, властелинка поезије, како су је сами песници називали, обележила је нашу и светску лирику XX века. Њена специфична, мисионарска поезија, блиска свима, без обзира на порекло и ниво образовања ипак се најприснијом чини завичају−Рабровици, где је рођена, Бранковини, као најважнијој, њеном првом и […]
Долазак Келта на територију Србије, који се подудара са временом Филипове владавине (359-336. г. пре нове ере), означава прави почетак робноновчане привреде међу варварским племенима Балкана. Иако постоје спорадични налази новца грчких градова из V века пре нове ере, сва новчана размена на овом простору пре Филиповог ковања била је малог обима. Дакле средином IV […]
Трула кобила Циљ ове игре, у којој су учествовали најчешће дечаци, је да покажу своју снагу и издржљивост. Једна од екипа представљала је Трулу кобилу. Њен задатак је да се поређају учесници један за другим, пресавијени у појасу. Иза првог члана се ређају остали, а њихове главе су између ногу преходног члана. Другом тиму припадају […]
Лопта је једна од најчешћих и најпопуларнијих реквизита за игру. Некада је прављена од крпа увезаних канапом или од говеђе длаке сакупљане на пролеће, када се говеда лињају. Названа је Крпењача и била је тек толика да стане у шаку. Једна од старијих забележених игара са лоптом била је Шуљага. Шуљага У овој игри учествују […]
Игре освајања су деци нарочито занимљиве, јер подстичу такмичарски дух. Осим што уживају у игри, уче се различитим вештинама, а мотивисана су додатно и могућношћу да кроз победу освоје различита добра и награде. Оваквих игара обично су се играли дечаци, те су кроз показану вештину и довитљивост, на неки начин успостављали и неписану хијерархију имеђу […]
Друштвене игре су биле спас за децу када је време било лоше и није дозвољавало да се играју напољу. Једна од најстаријих друштвених игара је шах. Деде и очеви су се трудили да науче правила ове игре своје потомке, нарочито мушке. Карте су једна од најзаступљенијих друштвених игара. Постоје многе игре са картама, а неке […]
Колекционарство или сакупљачка делатност је важан део одрастања као једна врста хобија. Разне предмете сакупљали су и дечаци и девојчице. Са својим вршњацима размењивали су дупликате, показивали и такмичили се у величини и лепоти њихових колекција. Сакупљачком делатношћу се бавила цела породица, јер су сви чланови проналазили и доносили примерке њиховој деци. Девојчице су начешће […]
Девојчице воле да опанашају и имитирају своје мајке и баке у свакодневним ситуацијама. Због тога су желеле да имају играчке које су мале, веродостојне реплике намештаја, посуђа и кућних апарата, које су користиле њихове маме. Радовале су се кад добију играчке у облику мале кухиње, шпорета, посуђа које су користиле да спреме омиљена јела и […]
Од друге половине XX века долази до експанзије гумених играчака. У Србији су најпопуларније биле са ликовима из дизнијевих, цртаних филмова и бајки: Паја, Шиља, Мики Маус, Плутон, Бамбиј, Луња, Снежана и седам патуљака… Производила их је југословенска фабрика играчака Бисерка у Загребу, која је једина имала лиценцу за производњу дизнијевих јунака. Чак је […]
