Десанка Максимовић ( 1898−1993 ) песник, члан Српске академије наука и уметности, властелинка поезије, како су је сами песници називали, обележила је нашу и светску лирику  XX века. Њена специфична, мисионарска поезија, блиска свима, без обзира на порекло и ниво образовања ипак се најприснијом чини завичају−Рабровици, где је рођена, Бранковини, као најважнијој, њеном првом и сталном песничком надахнућу и вечном уточишту, али и Ваљеву у чијој је Гимназији примећен овај редак таленат.

Иако је већ било успешних покушаја да се живот и дело песникиње музеолошки валоризују, у последње две деценије, наглашенија је потреба за новим приступом, тј.савременим типом презентације како би, пре свега, Десанкина школа добила садржаје који би одговорили високим захтевима струке, а у исто време оплеменили споменичке вредности Бранковине.

Сталана поставка  „О Десанки пером и сликом„  заснива се на предметима који се чувају у Народном музеју Ваљево као посебна историјско-меморијална збирка, а чине је три целине: материјал који је сама песникиња поклонила, предмети које је уступила за излагање породица Петровић−Милакара и фото материјал који је поклонио музеју Драгиша Меденица, пратећи деценијама њен боравак у родном крају  и другим местима.

Презентовали смо Десанкин животни и песнички пут, али завирили и у приватност њене радне собе−лирске оазе где је настајало грандиозно поетско дело, подаривши посетиоцима ентеријер са оригиналним предметима. Поезија је била животни мото Десанке Максимовић, те је и нама основна нит око које тече музеолошка прича. Определивши се за скуп различитих видова презентације, ни једног тренутка нисмо одступили од њене поезије, јер је она суштина њеног бића-лира срца, основа и покретач јединственог креативног успона и ванвременска вредност.

Онда, када простор Десанкине школе у Бранковини буде у целини посвећен презентацији, посетиоци ће моћи да поред изложбе бројних награда за стваралаштво у Сали за програме , виде и постхумне дарове који сведоче о непролазном делу које и код нас и у иностранству и даље живи, иницирајући многа књижевна и уметничка догађања.

Школа из 1984. године, где је Десанка Максимовић провела рано детињство, где је учила, становала у учитељском очевом стану са породицом, где је живела, место коме је посветила најлепше стихове, где је и сахрањена, има све услове (имајући у виду вредност и слојевитост поменуте збирке) да постане меморијални музеј који чува експонате за будућност…