Категорија: Музејске приче

Ваљево под окупацијом у Другом светском рату

Поштовани пријатељи Музеја, имамо посебно задовољство да Вас обавестимо да ће од понедељка 15. фебруара 2021. године централна стална поставка Народног музеја Ваљево: „Ваљево – трећа димензија прошлости, поглед из будућности“ бити обогаћена додатним садржајем – новим сегментом на тему: „Ваљево под окупацијом у Другом светском рату“. Добродошли! Монографски каталог ове сталне музејске изложбе можете […]

Read more

Народни музеј Ваљево: Реализован пројекат Ивањдански обичаји

У другој половини 2020. године, реализован је нови пројекат Народног музеја Ваљево. Пројекат Ивањдански венчићи – Обичај ваљевског краја и других суседних области Западне Србије реализован је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, а водила га је водила Гордана Пајић, етнолог-музејски саветник. „У оквиру програмских активности Народног музеја Ваљево од 2011. године истражују се […]

Read more

ВАЉЕВО У ДОБА ШПАНСКОГ ГРИПА

Пандемија шпанске грознице је на самом крају Првог светског рата захватила цео свет. Током 1918. и првих месеци 1919, са „епидемијским реповима“ који су се протезали и до 1920. године од ове болести је умрло око 50 милиона људи. Међутим тој пошасти српска историографија није поклањала велику пажњу. Тако се стекао утисак да се она […]

Read more

Абаџијски занат

Абаџијски занат је поникао у народу. Аба је арапска реч за грубо сукно. У почетку су само жене израђивале сукно, шиле и украшавале различите хаљетке. Временом су овај посао преузели мушкарци, стварајући од њега занат. Они израђују свакодневну одећу, коју украшавају једноставним украсима од вуненог гајтана. Абаџије су одећу правили превасходно од сукна домаће производње, […]

Read more

Сеоске славе заветине

Обичаји сеоске славе, молитве или заветине, веома су стари, а временом се везују за велике хришћанске празнике. Истраживачи наше народне културе ове обичаје сврставају у групу верских обичаја. Обележавање ових светковина протиче у празничној атмосфери, коју карактерише осећање свечаности, весеља, одлагање свакодневних послова, заједништво, било да је реч о прошлом или садашњем времену. Зато су […]

Read more

Тугре на османском новцу из Народног музеја Ваљево

Тугра (османски турски طغرا – знак) је калиграфски монограм који је служио као печат или потпис османских владара у званичним документима, а касније се јавља и на новцу и грађевинама. Тугра почиње да се користи за време Орхана (1323-1362), када постаје званичан потпис владара, а након тога је користе сви султани до укидања Османског царства […]

Read more

Одевање у граду

У градским срединама се за тек рођену децу припремала одећа, најчешће шивена (мале кошуље – бенкице), јастучићи и душеци за бебе, портикле, чарапице плетене од конца или шивене платнене ципелице). Деца у граду носе и рубље које се између два светска рата шило машински од танког памучног платна, а наручивано је у неколико занатских радионица […]

Read more

ОДЕВАЊЕ ДЕЦЕ У ВАЉЕВСКОМ КРАЈУ

У процесу одрастања важно место има одевање деце. Дечја одећа је претрпела еволуцију и прилагођавала се потребама корисника, али и друштвеним и културним утицајима. У прошлости су биле много јасније границе између одевања деце и одраслих, а одећа деце не ретко говорила је и о њиховој улози у породици и друштву. Процес одрастања и преласка […]

Read more

У знак сећања на Десанку Максимовић – Поводом дана рођења−16. маја 1898. године

Историјско меморијална збирка Десанке Максимовић, која се чува у Народном музеју Ваљево садржи 792 предмета, а у њеном саставу су  : Фотографије, Разгледнице, Честитке , Рукописи, Архивалије, Плакати, Знамења, Уметничка заоставштина, Књиге , Фонд Драгише Меденице, Предмети  уступљени за излагање од Десанкине породице. Фотографије илуструју животни пут  Десанке Максимовићо, а приказани избор се односи на […]

Read more

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић ( 1898−1993 ) песник, члан Српске академије наука и уметности, властелинка поезије, како су је сами песници називали, обележила је нашу и светску лирику  XX века. Њена специфична, мисионарска поезија, блиска свима, без обзира на порекло и ниво образовања ипак се најприснијом чини завичају−Рабровици, где је рођена, Бранковини, као најважнијој, њеном првом и […]

Read more